„Душан је сакупио мајсторе са разних страна своје простране земље који, и поред труда аа се прилагоде једни другима, нису били кадри да се поистовете. Пажљивим сагледањем око открива не само разлике у поступку уметника него и њихове неједнаке способности. Ниједна црква Србије не пружа тако тачан пресекуметничких прилика једног доба као Дечани.“ - Краљ и цар Стефан Душан би на тај начин следио пример свог оца Стефана Дечанског, који се постарао да за подизање дечанског манастира и његовог храма окупи најбоље градитеље и каменоресце у својој држави. Додуше, за сликаре се то само претпоставља, јер ниједан од њих није забележио своје име на фрескама, док су неки могли доћи у Дечане и из византијских уметничких средишта. Осликавање велике цркве је можда обављано с прекидима, можда са журбом не би ли се што пре окончало, можда су неки живописци дуго боравили у манастиру и сликали фреске у разним деловима храма, али је сигурно била необично важна улога оне особе која је надгледала рад, како би се одржала танка нит која је различите сликаре међусобно повезивала. У тој целини су се ипак снажно пробијале разлике међу појединцима, што су уочили сви изучаваоци дечанског сликарства и издвојили личне рукописе уметника, не само простом поделом на наос и припрату или истицањем дела тобожњег сликара Срђа грешног, већ и пажљивом анализом фресака у различитим деловима цркве. Уочено је, такође, настојање уметника да се понегде приближе један другоме, због чега је каткад боље говорити о скупинама сликара запослених у мање-више издвојеним деловима храма. Треба упозорити и на то да су сликари понекад уносили промене у свој начин рада, изводећи брижљивије композиције и ликове на нижим местима, доступне погледу људи у храму, што је била позната појава у средњовековном сликарству, а што данас може да заведе па да се они припишу различитим уметницима.
Текстови о дечанском фрескопису део су рада професора Бранислава Тодића. Преузети су из велике монографије "Манастир Дечани" штампаној 2004. године. Прилагођени су и сажети за интернет страницу манастира.
