Наспрам саркофага, на западном зиду наоса, насликана је огромна Лоза Јесејева, сложена представа прожимања Старог и Новог Завета. Полазиште за ову представу је познато место у пророчанству Исаијином о Христу као изданку из корена Јесејевог, оца пророка Давида, чији ће потомак бити Пресвета Богородица. Дечанска Лоза Јесејева је најопширнија и најпотпунија у византијском сликарству, сачињена од ликова великог броја Христових предака по телу, затим од старозаветних али и новозаветних догађаја и пророка који су те догађаје најавили.
У сликању ликова превлађује начин рада који је коришћен у нижим појасевима Дела апостолских и у северном параклису, а то значи сродна типологија лица, слична употреба истакнуте контуре, једнако обликовање очију, косе и других појединости главе. Због уситњених облика нешто је поједностављена обрада одеће, с чешћом употребом линије, док су сцене представљене у јако скраћеном виду, испуњене добро постављеним учесницима, а усамљене фигуре приказане су у наглашеним покретима, усмереним ка средишњој оси композиције, у којој се налазе и најлепше насликане представе царева Давида, Ровоама и Соломона, обучених у црвену и плаву, љубичасту и златну одећу, тананог цртежа главе, приближно онаквог какав је у минијатурном сликарству
У истом делу храма, само у његовим вишим деловима, налази се још неколико старозаветних представа, чије је значење такође објава будућих догађаја и доласка Спаситеља: Соломонова прича о Премудрости и призори из књиге пророка Данила.
