На источној страни припрате, мало јужније од портала што води у наос, ликовно је представљена лоза Немањића, композиција негована у српском сликарству почев од манастира Грачанице. Корен лозе у рукама држи Свети Симеон Немања, а десно и лево су његови синови Свети Сава и Свети Стефан Првовенчани, оснивачи аутокефалне цркве и краљевине у Србији. Изнад њих су други Немањини потомци, уплетени у лозу, у њене гранчице и цветове, неки у читавој фигури, други само у попрсју. Ништа на слици није случајно, као и у другим дечанским композицијама, све је пажљиво смишљено и изведено. Намера слике је да истакне дуговечност и светородност владарске породице, чији су крајњи изданци били ктитори дечанске цркве, и да покаже како је њихова власт, као и власт њихових предака, добијена по породичном праву и Божијем благослову.
Ова Дечанска фреска углавном понавља структуру и изглед истоимених композиција из старијих споменика, Грачанице и Пећи, једино је њен највиши ред сав у знаку цара Душана око кога стоје његов отац Стефан Дечански и син и престолонаследник Урош. Стефана Душана и његове претке и овде благосиља Христос, у лику Емануила, а два анђела му приносе лорос и круну, божанске знаке моћи и царског достојанства.
Испред фреске постављен је суд за освећену богојављенску воду, исклесан од мермерне брече.
