Бавећи се дуборезом више од једне деценије, дечански монаси су опремили више православних храмова иконостасима, троновима за иконе, налоњима и другим црквеним намештајем. Сазревање и сигурност у раду, промене у орнаментици и композицијама могу се пратити од иконостаса, насталог средином деведесетих година, за малу, пећинску цркву манастира Дајбабе код Подгорице, преко Партеша код Гњилана, капеле Св. Максима у Грачаници, храмова у Штутгарту и Гепингену у Немачкој, храма Св. Василија Острошког у Лепосавићу, па до најновијег рада у новоизграђеном храму Светог Димитрија у Косовској Митровици.
Орнаменти из средњовековне српске уметности, припремљени у пројектима на рачунару, преносе се највећим делом ручним алатом на иконостасе чинећи складне и уметнички успеле целине.
