Вајарски украс дечанске цркве бројан је и разноврсан – поред обиља плитких рељефа има и композиција у дубоком рељефу и скулптура. Маштовит, али са много мере клесан, скулптурални украс у виду необичних људских и животињских фигура, чудовишних ликова или биљних мотива, сусреће се на стотинак конзола у кровном аркадном венцу.
Међу највреднија скулпторска дела храма убрајају се представе на конзолама фризова слепих аркадица под завршним венцима. Међу њима су женске главе са витицама, са марамама или распуштене косе, затим брадате мушке главе, или згрчене људске фигуре, птице, грифони, фантастичне и питоме животиње, аждаје и исто тако бројни врло разноврсни лисни мотиви. Својом разноликошћу и квалитетом скулпторске обраде исказују лепоту засновану на средњовековним естетским начелима.
Скулптуралне представе храма Вазнесења Христовог распоређене су у формалном погледу следећи начела романичке уметности, а у програмском смислу исказују општа хришћанска схватања суштине савршености и лепоте које твори сав појавни свет, сва бића и цела природа, саздани у славу Творца, како наводи у својим делима Дионисије Ареопагит. Заједно са исклесаним мотивима на конструктивним деловима у унутрашњости храма чиниле су програмску целину сложеног преносног значења, при чему су призори усклађивани и са наменом простора на чијим се фасадама налазе. Састављање иконографског програма дечанске скулптуре било је у надлежности архиепископа Данила Другог, који се сам, закључујући по његовим писаним делима, надахњивао јеванђељима, псалмима, делима пророка и апостола. Отуда дечанска скулптура илуструје библијске параболе и поучне приче, а многобројне представе различитих животиња и звери као и фантастичних бића имају симболично значење и носе основне моралне поуке. Начином сврставања творе одређену топографску симболику, која није била свуда иста. На главном порталу приказане су у концентричним круговима главне области васељене, а најчешће је северна страна била област таме, а јужна позитивних симбола, или су сцене дељене на десне и леве, при чему је десна страна праведника. Најбројније су симболичне слике добра и зла у којима добро побеђује, као у представи Свети Георгије убија аждају, у тимпанону западне трифоре. Уз представе животињског и биљног света преносног значења, илустроване су и неке сцене из Христовог живота, као представа Христовог крштења, у тимпанону јужног портала, или призор Страшног суда. Он је добио место у тимпанону главног портала представом Христа Судије и врховног божанства на трону, приказаног у тренутку Другог доласка, како га је описао јеванђелиста Матеј.
Врло је сложена тематика скулптуре на источној трифори. На њој је главни идејни мотив биљни четворолист у средини тимпанона, који је тумачен као представа четири стихије света или дрво живота, а уз његове бокове паклено страдање, док су рељефи на бочним странама трифоре схваћени као слике греха и врлина.
Посебан смисао имају пунопластичне скулптуре уз портале и трифоре, које обележавају границу између светог и профаног и имају улогу чувара улаза. Оне су заједно са самосталним скулптурама на фасадама и са мотивима на конзолама аркадних фризова део програмске целине клесаног украса којој је циљ величање Творца природе, како је исказано већ 148. Давидовим псалмом у којем се позивају сва жива бића, дрвета и хумови да хвале име Господње.
