Зидови што деле келије на спрату падају на средишта доњих масивних зидова, а на трему се јаки дрвени ступци ослањају на доње зидане. Приближно на средини дужине трема постојало је отворено степениште које је водило на спрат; оно је у новије време премештено уз источни зид конака. У том источном делу накнадно је образована зимска капела уместо две келије. На спрату је западни део, где се Милошев конак повезује са архимандријом, битно промењен када су дозидане просторије уместо доксата и над некадашњим каменим степеништом и делом трема. Неке од тих преградњи извршене су можда већ 1851. године, кад је дозидан други спрат архимандрије, а неке и касније. Можда се могу довести у везу са податком о грађењу у Дечанима за време краља Милана Обреновића, крајем XIX века.
Милошев конак има специфично просторно решење, а међу репрезентативне секуларне манастирске зграде уврстила га је и обрада секундарних делова. Богато су украшени изрезбарени јастуци дрвених стубаца. Они се дужином угледају на исте делове стубаца у старој трпезарији, а аналогију облика имају и у истодобној хиландарској секуларној архитектури. На Милошевом конаку ти су јастуци уграђени и над јаким зиданим ступцима у приземљу где су обухваћени њиховим призматичним завршетком.
Изразитији носиоци стила су прозори и врата. Прозори су споља једноставни правоугаони, али њихови унутрашњи оквири на спрату пресведени су луком троугаоног облика, са две косе стране које се спајају у темену. Они окренути према унутрашњости међусобно су повезани насатично утрађеним даскама у њиховом подножју и при врху, а на спрату уоквирују и врата. Сачувана оригинална крила врата и надверја богато су украшена плитко изрезбареним двочланим врежама са цветовима и листовима, који покривају целу површину као код орнамената таписерије. На већем броју врата на такав начин украшена је само средишна плоча оивичена профилисаним оквиром. Неки од изрезбарених мотива преузети су из лаичке дуборезачке уметности, откривајући својим обликом могуће порекло мајстора који су их изводили.
