Иако је на фасадама дечанског храма нагласак на њиховим скулптурално обрађеним деловима, највећа вредност његове спољашњости заснива се на дејству његових основних облика сазданих у крупним, претежно затвореним, запреминама. Њихова висина и снажни облици чине да делује грандиозно. Том утиску у великој мери доприноси и скупоцено градиво од правилно обрађених квадера, којима је црква изведена. При томе се рачунало и на одређене полихромне ефекте постигнуте првенствено избором двобојног камена за фасаде и бојењем неких њихових скулптурално обрађених делова јарким бојама.
Основна двобојност постигнута је наизменичним редовима од две врсте камена. Једни су од бањичког мермерног оникса топле светложуте боје, а други од црвенкастољубичасте бистричке мермерне брече. На тој пругастој површини истичу се портали и прозори не само својом разуђеношћу и клесаним украсом, већ и тиме што су готово у целини изведени од бањичког оникса од којег су исклесани и сви венци и фризови слепих аркадица. Та хармонична двобојност појачана је брушењем камена до сјаја. Зато је непознати писац из XV века, за којег се претпоставља да је деспот Стефан Лазаревић, за њу забележио: …"изглед цркве вид свих и очи које гледају умара од силине светлости мраморја".
Сложена схема основе Цркве Вазнесења Христовог, њен разуђени структурни систем и просторна композиција пројектовани су помоћу одређеног геометријско-композицијског пост упка. Полазна дуж геометријске композиције, која је чинила основу пројектне схеме, била је подужна оса правца исток – запад и друга постављена у односу на њу под правим углом. На пресеку те две осе одређено је место за куполу. Њен распон био је пројектни модул за заснивање осталих делова основице, док је горњи део дељен на појасеве од по 10 стопа, тако да укупна висина храма има 100 мерних јединица. При томе су коришћени одређени нумерички односи, углавном из реда хармонских размера. Заст упљени бројеви имали су одређено симболично значење. Међу њима је декада, која је у Дечанима заст упљена на више места, сматрана савршеним бројем, због чега се држало да оличава божанска начела. Она се везује и за Христа Премудрост. Преносно значење имали су још неки бројеви заст упљени у компоновању основе и у одређивању појединих делова горње конструкције и броја и распореда секундарних делова.
