Старе штампане књиге

Књига Архимандрита Серафима Ристића из 1864. године у којој тадашњи игуман дечански приповеда приче из богате историје Дечана из сакупљених рукописа и старих записа које је трудољубиво сабрао и објавио, како он каже у предговору, ''да је предам јавности и тиме осветлим макар једну истину нашег прошлог живота''. Писац почиње летописом тј. историјом српског народа, наставља описом манастира и неких важних догађаја, а завршава писмом за помоћ руском цару и списком српских архијереја.

Књига ''Дечански првенац'', јеромонаха Гедеона Јуришића из 1852. године, даје детаљан опис архитектуре дечанске цркве и манастирског комплекса. Такође, кљига је драгоцен извор за сазнавање историјских услова у којима су живели и манастир и монаси, као и верници. Први део књиге посвећен је опису Дечана, а други опису Пећке Патријаршије. Посебну вредност и лепоту књизи даје језик који данас звучи архаично и на моменте симпатично, чак и кад се у књизи описују немили догађаји.

Књижица Епископа Жичког, Саве Дечанца из 1904. године, је апел за помоћ да се манастир Високи Дечани поново нађе под српском управом. Апел настаје после контраверзног доласка руских калуђера из хиландарске келије Светог Јована Златоустог са Свете Горе 1903. године. Иако замишљен као чин који би помогао манастиру, њихов долазак покреће низ неприлика. Читав случај је у историји познат под називом "Дечанско питање".

Књижица Саве Дечанца, Епископа Жичког из 1902. године је позив на помоћ Високим Дечанима у прикупљању прилога за исплату неправедних и својевљних намета локалних арбанашких бегова. Сава Дечанац, тада као епископ који столује у Краљеву, обраћа се православним шумадинцима, али и србима из аустроугарских покрајина и описујући светлу историју манастира и тадашње тешко тренутно стање, моли све за прилог како би се дугови исплатили и манастир очувао. Из ове његове кратке књижице може се сазнати пуно интересантих података и о тадашњем времену.

Књига Архимандрита Леонтија Нинковића из 1931. године. Састоји се из два дела. Први део је песма у десетерцу посвећена Светом краљу Стефану и Дечанима. Други део је опис дечанске цркве и ризнице. Игуман Леонтије књигу посвећује свом претходинку Архимандриту Рафаилу Матинцу који је многа страдања претрпео како би сачувао Дечане. Писац ово дело зове и инвентаром, јер узима у задатак да детаљно опише све предмете које је затекао у манастирској ризиници.

Књига Архимандрита Леонтија Нинковића из 1926. године са записима о животу дечанских игумана и манастирског братства и то од првих игумана Арсенија и Данила до њему временом ближи личности из 19-ог века, као Хаџи Данило и Хаџи Захарија, Архимандрит Серафим и други. Приповеда о њиховом труду у очувању светиње у тешким временима. Говори и о периоду боравка руских калуђера у Дечанима, а завршава кратким описом Дечана у време када је он постављен на место игумана 1919. године.

Књига "Плач Старе Србије" Архимандрита и Игумана дечансог Серафима Ристића, штампана у Земуну 1864. године, је својеврсни апел за помоћ у заштити људских права потлаченог српског и православног живља на Косову. У књизи Архимандрит Серафим појединачно и поименце наводи бројне случајеве кршења закона, који остају некажњени од стране тадашње, отоманске власти. Потресно сведочанство животу у тешком времену које је трајало предуго. 

Књига "Историја разних словенских народа Бугара, Хрвата и Срба", је дело Архимандрита Ковиљског манастира, Јована Рајића из 1794. године. Ово је први случај у модернијој српској историји да се помиње манастир Високи Дечани. Опис Архимандрита Јована садржи прве преписе натписа фра Вите о изградњи Дечана на јужном порталу пронаоса и натписа о живописању цркве над западним порталом наоса. 

Књига "Српска Лавра Високи Дечани", је једна од неколико сличних издања Архимандрита Леонтија Нинковића, тадашњег дечанског игумана, кроз које он популарише ову нашу велику светињу, упознаје ширу јавност са њеном историјом и значајем. У овој књизи он почиње спевом "Сан Краља Стефана", наставља описом материјалног стања манастира, а завршава интересантним приповедањем о традицији постојања албанских војдова који су чували Дечане. Издање Пећ, 1923. године.