Косово и Метохија - извори

Књига Димитрија Богдановића је историјски преглед сложених српско - албанских односа кроз векове. Издање САНУ 1984. године. Из увода: "Историјски приступ крупним политичким и националним питањима нашег времена претпоставка је свакога одговорног настојања да се та питања реше праведно, темељно и цивилизовано. Разлог је томе једноставан: политички феномени имају своју историју без обзира на то да ли то неко хоће или не жели да зна. Без упознавања прошлости таквих питања, без разумевања њихове генезе и услова под којима су се формирали неки односи, није могућно разрешити ни главне чворове проблема. Тако и у случају Косова".

Књига "О Арнаутима" Алексе Богосављевића, официра пограничне жандармерије Краљевине Србије, говори о албанском народу, њиховим обичајима и карактеру, из сопственом искуства за време службовања на територији јужне Србије крајем 19-ог века. Он описује аутентичне особина албанског народа и наводи живописне и упечатљиве догађаје. Богосављевић види решење у односима два народа у сарадњи и бољем упознавању. Незаобилазно дело за сваког ко жели да се упозна боље са српско-албанским односима. Издање Ниш 1897. године.

Чланак Р.Т. Николића објављен у Гласнику Српског географског друштва из априла 1914. године, детаљно наводи топониме, имена села и породица, имена племена и правце ширења албанског живља ка истоку и североистоку у врањски, топлички и јабланички округ у другој половини 19-ог века. Он описује и начин и разлоге доласка и последице које производи њихово досељавање. 

Књигу "Животи краљева и архиепископа Српских", Архиепископа Данила и других средњевековних писаца, је приредио за штампу Ђуро Даничић у Загребу 1866. године. Штампана је на оригиналном српско-словенском језику и у њој су сабрана житија следећих личности: краљева Радослава, Владислава Уроша Великог, Драгутина, Краљице Јелене, Краља Милутина, Стефана Дечанског и Цара Душана; такође архиепископа Арсенија, Јанићија, Јевстатија Првог, Саве Трећег, Данила Другог и патријараха Јанићија, Саве и Јефрема. Даничић је користио три стара рукописа, два која су се налазила у Карловцима и један из Универзитетске библиотеке у Лвову. 

Књига "Повјесница србског народа од најстарији' времена до 1850", издање Нови Сад 1851. године, је историја српског народа Данила Медаковића (1819-1881), једног од најистакнутијих српских публициста, издавача и штампара 19-ог века. У уводу Медаковић помиње наше средњевековне писце житија Доментијана, Св Саву, Архиепископа Данила као прве историчаре, такође и најважније летописце свог времена попут Архимандрита Јована Рајића и Димитрија Давидовића, похваљује њихов рад, али и скреће пажњу на погрешке у историјама које су они написали. 

Издање "Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији - историја, идентитет, угроженост, заштита" је зборник радова групе наших еминентних аутора и  универзитетских професора, и својеврсни је одговор САНУ на све чешће притиске којих смо данас сведоци да се највредније српско културно и духовно наслеђе нашег народа угрози. Аутори описују историјске епохе кроз које су светиње на КиМ истрајавале и политичке и демографске промене које су надживеле. Најзад, описују и тренутно стање у којима се налазе. Издање САНУ 2017. године.