Светом Георгију посвећен је параклис у северном делу припрате. После уводне представе у врху свода североисточног травеја припрате, у којој свети Георгије пред царем Диоклецијаном одбија да се поклони идолима и да тако одступи од Христове вере, уследиле су слике многих његових мучења: мучење у котлу, одвођење у тамницу, батинање, мучење на точку, мучење усијаном обућом, мучење у кречани, гребање његовог тела, мучење воловским жилама и запаљеним свећама. И чуда су разноврсна - она показују каквим је све моћима обдарен Божји изабраник како би прославио Бога: васкрсава умрлог, оживљује Гликеријевог вола, обара идоле у храму, избавља принцезу од немани, јер је Господ - читамо у житију светог - на тај начин желео да њеног оца Селевкија, краља кападокијске Ласе, преобрати у хришћанина. Две завршне сцене, спојене у једну, приказују мученички крај светог Георгија: најпре га цар Дадијан осуђује на смрт, а затим му џелат одсеца главу. Сликар се при том потрудио да најважније догађаје, који чине срж хагиографске приче и који истичу светог Георгија као мученика и борца за праву веру, постави на источни зид параклиса, а то значи на његову најпрегледнију површину: Мучење на точку, ниже Обарање молитвом идола у храму и Избављење принцезе, и испод њих Осуду и Усековање светог Георгија
У светог Георгија се нарочито поуздао ктитор параклиса у припрати, вероватно властелин Ђорђе Остоуша Пећпал, који је приказан на северном зиду како приноси свој дар светитељу, који га покровитељски грли и приводи Христу.
Пошто је североисточни травеј истовремено и параклис Светог Георгија, у дечанској припрати су одржаване литургије у дане када је празнован тај светитељ.
