Лепотом и геометријским распоредом подних мермерних плоча, издваја се простор у средишњем делу наоса, под куполом. Ту је у квадратном пољу, од углачаног оникса и брече изведена амвонска розета. Дијагонално распоређене шаре су удубљене и испуњене оловом, преко кога су биле постављене златне плочице.
Наос је у овом делу највиши и најпространији , надвишен куполом која се ослања на четири масивна ступца. Сведржитељ је у дечанској куполи замишљен и изведен веома свечано: позадина иза њега била је златна, и њоме се дочаравала небеска светлост која га окружује, а златним листићима су били покривени његов ореол и одећа.
На дугачким ланцима, окаченим у подножју куполе, спушта се до око три метра од пода велики бронзани хорос – висећи свећњак са много свећа (раније и икона и кандила). Састављен од осам широких трака, украшен је декоративним грифонима уплетеним у лозицу и натписима са именима ктитора. Поклонио га је Дечанима краљ Душан, а обновила га 1397. године кнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком, додајући му делове који су недостајали. Постоји предање да су они били изливени од оружја погинулих косовских витезова.
Испод Пантократора, око кога је насликана Небеска Литургија, у куполи су распоређене монументалне фигуре пророка, изразито карактеристичних, снажних физиономија.
Јеванђелисти су, према уобичајеном програму осликавања цркава, смештени у пандатифима, испод пророка, као непосредни сведоци Онога кога су пророци најавили. Јеванђелист Јован је насликан са учеником Прохором.
Поткуполни део наоса
У поткуполним зонама се одвијају величанствене композиције Христових и Богородичиних празника скоро савршено очуване. Велики празници су, по редоследу збивања, распоређивани по зидовима испод куполе и на лучним површинама испод њих.
коментар фотографије: Преображење, Богојављење, Благовести.
Са десне и леве стране поткуполног дела наоса су певнице, које парапетни зидови одвајају од простора параклиса и западног дела наоса. У десној се налази раскошан камени владарски престо, сличан западноевропским краљевским троновима, са уздигнутом полеђином и бочним странама у благом луку, које се завршавају рукохватима украшеним розетама.
Слика Цркве, заједнице Бога и људи, свих светих – од оних најстаријих до новопројављених – и живих, најпотпуније је и најпрегледније показана у најнижем сликаном појасу дечанског храма. Скоро изједначени висином и величином с људима у храму, ови појединачни и чеоно окренути ликови светих насликани су врло пажљиво и с обиљем злата. Највише је светих ратника, али ту су и пустињаци, бесребрени лекари, свети Срби; многи благосиљају или поучавају речима исписаним на свицима које држе у рукама.
