Dečani poseduju bogatu zbirku od oko 160 rukopisnih i 17 starih štampanih knjiga. Većina ima bogoslužbenu sadržinu i namenu – četvorojevanđelja, apostoli, služabnici, mineji i časoslovi, ali tu su i dela svetootačke literature, stihovani prolozi ili rukopisi vezani za život manastira.
Najviše je knjiga iz vremena osnivanja i prvih godina manastira, a zatim iz poslednje decenije 14. veka. Rukopisi su nastajali i u dečanskim isposnicama i metosima, mada su češće naručivani u drugim manastirima, pre svega u Hilandaru, ili kod prepisivača u široj manastirskoj okolini. Iz vremena despotovine, u Dečanima se našlo nekoliko fino ukrašenih rukopisa, najviše četvorojevanđelja.
U manastiru Dečanima je blagonaklono dočekana pojava prvih štampanih knjiga – one su ne samo nabavljane, čuvane i povezivane, već su i neki dečanski monasi neposredno učestvovali u njihovom štampanju. Najstarije štampane knjige u Dečanima potiču iz štamparije Đurđa Crnojevića na Cetinju.
Među najbrojnije fondove riznice spada zbirka akata na turskom jeziku, fermana, bujruldija, hudžeta, murasela, fetvi, izuna, i dr. Čuvana je u manastiru tokom cele turske vladavine, kad je predstavljala dokumenta neophodna za opstanak manastira, njegovih imanja i dokazivanje ekonomskih prava i statusa manastira.
Nevelika zbirka pisanih dokumenata na srpskom, sastoji se mahom iz privatno-pravnih akata, isprava za sakupljanje milostinje, episkopskih gramata, kaligrafski pisanih, a Parusija je uz to još i bogato ukrašena minijaturama izuzetne vrednosti.
