Pored najstarijih i najlepših ikona na ikonostasu, u dečanskoj riznici se nalazi velika i značajna zbirka ikona, najvažnija i najbogatija među manastirskim riznicama u Srbiji. U drugoj polovini XIV veka je naslikana, a tada je izgleda i dospela u Dečane pomenuta ikona Bogorodice Pelagonitise. Slikana je s obe strane, mada ne u isto vreme – na jednoj Bogorodica ljubi razigranog malog Hrista, a na drugoj ga mrtvog oplakuje; predstave su međusobno povezane i spaja ih tekst Plača Bogorodice pevan na Veliku subotu. Ikona je delo visokih umetničkih vrednosti, izvedena u smirenim kolorističkim prelivima okera s akcentima crvene i bele, dok su nešto jače i raznovrsnije boje na draperijama naslikane u lepom kontrastu sa zlatnom pozadinom.
U XV i ranom XVI veku u manastir su sporadično dospevale ikone, među kojima je najlepša jedna starozavetna Sveta Trojica, prostorno dobro rešena, čiste kompozicije i svedenih, skoro prozračnih boja. Mnogo većim brojem ikona Dečani su bili obogaćeni u poslednjim decenijama XVI stoleća. Najviše ih je, bar u tri maha, slikao poznati zograf Longin iz pećkog manastira Svetog Nikole na Tavoru. Njegovi najraniji radovi u Dečanima su bile horosne ikone iz 1572. godine, kojih bolje sačuvanih danas u riznici ima šest (ostale dve su u Narodnom muzeju u Beogradu, a jednoj se u naše vreme izgubio trag), nevelikih su dimenzija i naslikane s obe strane predstavama svetih monaha i Praznika. I da se slikar na nekim ikonama nije potpisao, lako je na njima prepoznati osobenosti Longinovog načina rada, njegove čiste boje plave, zelene i crvene sa ružičastim i belim akcentima, kao i dosta siguran crtež nadahnut uzorima iz XIV veka.
Longin se u Dečanima ponovo pojavio 1577. godine, kad je naslikao i manastiru darovao svoje najlepše ikonopisno ostvarenje – veliku žitijnu ikonu Svetog Stefana Dečanskog. Na njenom središnjem polju prikazan je sveti kralj na prestolu, koga Hristos Emanuilo odozgo blagosilja obema rukama, a dva anđela s lorosom i krunom u rukama sleću prema kralju; pri dnu ikone je celom širinom naslikana bitka na Velbuždu, dok je s obe strane smešteno šesnaest malih slika iz Stefanovog života. Sve su njihove teme preuzete iz Žitija Svetog Stefana koje je napisao Grigorije Camblak, a na njima su ispisani i navodi iz Službe svetom kralju, ne da bi tumačili slike već da bi im udahnuli bogoslužbeni smisao. Sveti osnivač i zaštitnik Dečana je ovom ikonom dobio najlepšu slikanu pohvalu, jednaku Akatistu što mu je malo ranije posvetio Longin, koji je bio ne samo slikar nego i daroviti pisac. Ispod središnjeg polja ikone on je ispisao kratki sastav u kojem je naveo da je ikonu završio 1. avgusta 1577. u vreme patrijarha Gerasima i dečanskog igumana Nikifora, a zatim se potresnom molitvom obratio Svetom Stefanu da mu pomogne u bolesti koja ga je u to vreme ophrvala.
